Знаменитости Бања Луке

Бањ брдо

Бањ брдо (раније Шехитлуци) је најпознатије бањалучко излетиште.
Налази се на јужној страни града и оданде се пружа панорамски поглед на град.
Налази се на 431 метар надморске висине.
Излетиште је богато шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде као и уређеним мјестима за одмор.
На њему се налази и монументални споменик палим Крајишницима.
Његов врх је удаљен свега 5 км од центра Бањалуке.
Стари назив овог излетишта био је Шехитлуци.
На старим аустро-угарским картама наводи се само висина коте без икаквог имена.
Стари се назив одомаћио од 1933. када је на брду подигнута мала пирамида у спомен на погинуле муслимане (шехиде) у борбама против Аустро-Угарске крајем 19. века.

Бански двор

Бански двор је културни центар у Бањалуци.
Изграђен је у периоду 1931-32, године, као седиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије.
До реконструкције Палате Републике Српске, 2008. године, служио је и као седиште Председника Републике Српске.

Царска кућа

Један од првих великих објеката, који је Аустрија саградила била је зграда војне команде. У народу је постала позната као Царска кућа, јер је репрезентовала моћ аустријске империје.

Током времена мијењала је намјене. Углавном је служила као касарна, а од 1974. године користи се као Архив, прво Босанске Крајине, а сада Републике Српске.

Занимљиво је да је ово зграда која је најдуже у јавној употреби у Босни и Hерцеговини, преко 120 година је у функцији државне управе.

Господска улица

Крајем 19. вијека у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а касније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању.

Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на вијенцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пјешачку зону у средишту града.

Музеј Републике Српске

На иницијативу Бана Врбаске Бановине Светислава Тисе Милосављевића 26. септембра 1930. године основан је Музеј Врбаске Бановине.

Први директор Музеја био је Спиридон Шпиро Боцарић, академски сликар.

У својој историји Музеј је мењао називе (Музеј Врбаске Бановине, Државни етнографски музеј Босанске Крајине, Народни музеј, Музеј Босанске Крајине), да би Одлуком Владе Републике Српске 14. новембра 1992. године био преименован у Музеј Републике Српске и проглашен централном установом заштите покретних културних добара.

Од 1982. године Музеј је смештен у дијелу објекта Дома радничке солидарности, у истој згради са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске и Дјечијим позориштем Републике Српске. Од укупног простора у којем је Музеј смјештен, Стална изложбена поставка заузима највећи део простора.

Народно позориште Републике Српске

Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци је основано 02.09.1930. године као "Народно позориште Врбаске бановине" (касније као "Народно позориште Босанске Крајине") и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности у граду, а и целој регији.

Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану Врбаске бановине, господину Светиславу Милосављевићу, личности која је својом визијом и енергијом поставила темеље модерној Бањој Луци.

Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих узваника, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били Нушићев "Hаџи Лоја", "Hеј Славени" и Швабићев "Повратак".

Златни период позоришта је трајао све до краја шездесетих, односно до земљотреса који је погодио Бањалуку.

После тога наступа период стагнације, који се, ево, по природном закону успона и падова, завршио пре неку годину.

У позоришним пројектима које је изводило Народно позориште Републике Српска, гостовали су као сурадници многи редитељи из Београда, Новог Сада, Ниша, домаћи и страни умјетници, глумци, пјевачи, сценографи, костимографи, писци.

Посебно је важна сарадња са домаћим драмским писцима чија су дјела извођена на репертоару позоришта.

Парк Младен Стојановић

Парк "Младен Стојановић" спада у најљепша мјеста у граду и изграђен је још за вријеме аустроугарске владавине на мјесту где је некад била војна болница.

Добио је име по народном хероју из Другог свјетског рата Младену Стојановићу, а данас га већина Бањалучана користи за одмор и рекреацију.

Парк треба да добије нови изглед, јер је Стратегијом развоја града Бањалука предвиђен пројекат реконструкције парка, али усљед недостатка новца за реконструкцију пројекат је одложен до даљњег.

Према том пројекту, парк ће добити језеро, пјешачку улицу, стазе за трчање, фонтану, чесму, водени зид, сцену и гледалиште, као и вишенамјенски објекат.

Парк Петар Кочић

Градски парк "Петар Кочић" изграђен је 1931. године и у почетку је носио назив по Светиславу Милосављевићу Тиси.

Годину дана касније, у парку је постављен споменик великом српском књижевнику Петру Кочићу, па је парк добио назив по њему.

У току Другог светског рата срушен је у потпуности, да би послије рата био обновљен.

Реконструкција парка "Петар Кочић" завршена је 2006. године, када је парк модернизован и добио је музички павиљон.

У акцији "Бирамо најљепши кутак у Републици Српској", град Бања Лука добио је прву награду за парк "Петар Кочић", у категорији јавних површина.

Предсједничка палата

Палата председника РС, саграђена је 1936. године у време бана Светислава Милосављевића.

Од 2002. године ова зграда је на листи националних споменика БиH, а одлуком Владе РС додељена је на трајно коришћење институцији председника РС.

Сједиште председника РС је раније било у згради Банског двора у Бањалуци. Налази се поред Банског двора.

Споменик палим Крајишницима

Споменик палим Крајишницима налази се на Бањ брду, изнад Бање Луке, изграђен је 1961. године и посвећен је Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине.

Споменик је један од симобола Бања Луке и представља један од највећих споменика посвећених Народноослободилачкој борби.

Удаљен је око 5 километара од града.

Због својих димензија (висина 13, а дужина 24 метра) једно је од препознатљивих обиљежја града, а са њега се пружа један од најљепших погледа на Бања Луку.

Споменик је маузолејског типа и изграђен је од бијелог брачког камена.

Има јединствену форму, посебну динамику и гледан из даљине, дјелује као "метак испаљен у правцу Босанске крајине" (Козаре и Грмеча). На прочељу споменика, изнад улазних врата, налази се фигура нагог младића који у руци држи заставу. На боковима споменика налазе се рељефи који у низу слика приказују - окупацију, злочине окупатора и домаћих издајника, устанак и борбу против непријатеља до коначне побједе. Споменик се веома мало разликује од оригиналне макете, коју је аутор израдио, и која се налази у Галерији "Антун Аугустинчић" у Клањецу у Hрватској.

Унутрашњост споменика, на тему револуционарне епопеје, осликао је сликар Исмар Мујезиновић, према нацртима свога оца, Исмета Мујезиновића познатог југословенског и босанскохерцеговачког сликара.

Трг Крајине

Ово је централни градски трг и одлична полазна тачка за разгледање града.

Са овог трга можете кренути у обилазак чувене Бањалучке улице - Господске улице.

Тврђава Кастел

У строгом центру града, на обали ријеке Врбас, налази се бањалучки Кастел, добро очувано војно утврђење, унутар којег се и одвијао живот војног насеља на градском подручју данашње Бања Луке. Постоји мало информација о томе ко и када је саградио Кастел, али по многим процјенама тврђаву Кастел су највероватније саградили Римљани у 3. вијеку, иако неки налази тврде да је тврђава изграђена касније, тј. у 9. вијеку нове ере.

Тврђава је са свих страна опасана каменим зидинама, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице, што говори да је у прошлости била веома снажно војничко утврђење.

Геолошке ископине разноликих предмета и новца на подручју града, којим су се служили стари Римљани, учвршћују тезу да се на месту тврђаве налазило римско војничко насеље Цастра. Смештена у граничном појасу измеду тадашње Далмације и Паноније, Цастра је припадала Далмацији, као њен најсевернији дио.

Водени парк Аqуана

Водени парк Аqуана се простире на 38.000 метара квадратних и највећа је туристичка и забавна атракција ове врсте у Бањој Луци и ширем окружењу. Смјештен је у непосредној близини центра града у бањалучком насељу Борик.

У саставу аквапарка налазе се три базена: дјечији, пливачки и базен са атракцијама - тобоган дужине 100 метара, водени ток, вртлог, фонтане, масажна лежишта и масажни млазеви, као и велике зелене каскаде и површине са природним хладом.

Зграда Владе Републике Српске

Административни центар Владе Републике Српске је објекат у Бањој Луци изграђен за потребе смештаја институција Републике Српске, прије свега Владе.